"Zašto se nisi poklonio kad sam ti naredio?" – upita On. – "Ja sam bolji od njega; mene si od vatre stvorio, a njega od ilovače" – odgovori on. (12) "E onda izlazi iz Dženneta" – reče On – "ne priliči ti da u njemu prkosiš; izlazi, ti si, zaista, od onih prezrenih!" (13) "Daj mi vremena do Dana njihova oživljenja!" – zamoli on. (14) "Daje ti se vremena!" – reče On. (15) "E zato što si odredio pa sam u zabludu pao" – reče – "kunem se da ću ih na Tvom Pravom putu presretati, (16) pa ću im sprijeda, i straga, i zdesna i slijeva prilaziti, i Ti ćeš ustanoviti da većina njih neće zahvalna biti!" (17) "Izlazi iz njega, pokuđen i ponižen!" – reče On. "Tobom i svima onima koji se budu povodili za tobom doista ću Džehennem napuniti! (18) A ti, o Ademe, i žena tvoja u Džennetu stanujte i odakle god hoćete jedite, samo se ovom drvetu ne približujte, da se prema sebi ne ogriješite!" (19) I šejtan im poče bajati da bi im otkrio stidna mjesta njihova, koja su im skrivena bila, i reče: "Gospodar vaš vam zabranjuje ovo drvo samo zato da ne biste meleki postali ili da ne biste besmrtni bili" – (20) i zaklinjaše im se: "Ja sam vam, zaista, savjetnik iskreni!" (21) I na prevaru ih zavede. A kad oni drvo okusiše, stidna mjesta njihova im se ukazaše i oni po sebi džennetsko lišće stavljati počeše. "Zar vam to drvo nisam zabranio?!" – zovnu ih Gospodar njihov – "i rekao vam: 'Šejtan vam je, zbilja, otvoreni neprijatelj.'" (22)