Dužnost mi je da o Allahu samo istinu kažem. Donio sam vam jasan dokaz od Gospodara vašeg, zato pusti da idu sa mnom sinovi Israilovi!" (105) "Ako si donio kakav dokaz" – reče – "pokaži ga, ako istinu govoriš." (106) I on baci svoj štap – kad on prava zmijurina; (107) i izvadi ruku svoju – ona za prisutne postade bijela. (108) Glavešine naroda faraonova povikaše: "Ovaj je, doista, vješt čarobnjak, (109) on hoće da vas izvede iz zemlje vaše, pa šta predlažete?" (110) "Zadrži njega i brata njegova", rekoše, "a pošalji u gradove one koji će sakupljati, (111) preda te će sve vješte čarobnjake dovesti." (112) I faraonu čarobnjaci dođoše. "Da li ćemo, doista, nagradu dobiti ako budemo pobjednici?" – upitaše. (113) "Da" – reče – "i bićete mi, zaista, bliski." (114) "O Musa" – rekoše onda – "hoćeš li ti ili ćemo mi baciti?" (115) "Bacite vi" – reče on. I kad oni baciše, oči ljudima začaraše i jako ih prestrašiše, i vradžbinu veliku prirediše. (116) I Mi naredismo Musau: "Baci štap svoj!" – i on odjednom proguta sve ono čime su oni bili obmanu izveli. (117) I tako istina na vidjelo izbi i pokaza se da je bilo lažno ono što su oni priredili, (118) i tu oni bijahu pobijeđeni i ostadoše poniženi, (119) a čarobnjaci se licem na tle baciše. (120)