I pošto ih namiri potrebnom hranom, stavi jednu čašu u tovar brata svoga, a poslije jedan glasnik stade vikati: "O karavano, vi ste, doista, kradljivci!" (70) Oni im pristupiše i upitaše: "Šta tražite?" (71) "Tražimo vladarevu čašu" – odgovoriše. – "Ko je donese, dobiće kamilin tovar hrane. Ja za to jamčim!" (72) "Allaha nam" – rekoše oni – "vi znate da mi nismo došli činiti nered na Zemlji, i mi nismo kradljivci." (73) "A kakva mu je kazna ako ne govorite istinu?" – upitaše. (74) "Kazna je onome u čijem se tovaru nađe – sam on" – odgovoriše. – "Eto tako mi kažnjavamo kradljivce." (75) I on poče s vrećama njihovim, prije vreće brata svoga, a onda izvadi čašu iz vreće brata svoga. – Mi poučismo Jusufa da tako varku izvede. – On po vladarevu zakonu nije mogao uzeti kao roba brata svoga, ali je mogao Allahovim dopuštenjem. Mi uzvisujemo onoga koga Mi hoćemo, a nad svakim znalcem ima još znaniji. (76) "Ako je on ukrao" – rekoše oni – "pa i prije je brat njegov krao!" I Jusuf im ne reče ništa. "Vi ste u gorem položaju" – pomisli u sebi – "a Allah dobro zna kako je bilo to o čemu govorite." (77) "O upravniče" – rekoše oni – "on ima vrlo stara oca, pa uzmi jednog od nas umjesto njega! Mi vidimo da si ti dobar čovjek." (78)