Reci: "Ja vas opominjem Objavom!" – ali, gluhi ne čuju poziv kad se opominju. (45) A da ih samo dašak kazne Gospodara tvoga dotakne, sigurno bi povikali: "Teško nama, doista smo sami sebi nepravdu učinili!" (46) Mi ćemo na Sudnjem danu ispravne terazije postaviti, pa se nikome krivo neće učiniti; ako nešto bude teško koliko zrno gorušice, Mi ćemo za to kazniti ili nagraditi. A dosta je to što ćemo Mi račune ispitivati. (47) Mi smo Musau i Harunu dali Tevrat, svjetlo i pouku za one koji se budu grijeha klonili, (48) za one koji se Gospodara svoga budu bojali i kad ih niko ne vidi, i koji od časa oživljenja budu strepjeli. (49) A i ovaj Kur'an je blagoslovljena pouka koju objavljujemo, pa zar da ga vi poričete? (50) Mi smo još prije Ibrahimu razboritost dali i dobro smo ga poznavali. (51) Kad on ocu svome i narodu svome reče: "Kakvi su ovo kumiri kojima se i dan i noć klanjate?" (52) Oni odgovoriše: "I naši preci su im se klanjali." (53) "I vi ste, a i preci vaši su bili u očitoj zabludi" – reče. (54) "Govoriš li ti to ozbiljno ili se samo šališ?" – upitaše oni. (55) "Ne" – reče – "Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, On je njih stvorio, i ja ću vam to dokazati. (56) Tako mi Allaha, ja ću, čim se udaljite, vaše kumire udesiti!" – (57)