pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: "Samo što nas nisu stigli!" (61) "Neće!" – reče on – "Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati." (62) I Mi objavismo Musau: "Udari štapom svojim po moru!" – i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo; (63) i Mi onda tamo one druge približismo – (64) a Musaa i sve one koji bijahu s njim spasismo – (65) i one druge potopismo. (66) To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vjernici (67) a Gospodar tvoj je, doista, silan i milostiv. (68) I kaži im vijest o Ibrahimu (69) kada je oca svoga i narod svoj upitao: "Čemu se vi klanjate?" (70) a oni odgovorili: "Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo", (71) on je rekao: "Da li vas oni čuju kad se molite, (72) ili, da li vam mogu koristiti ili naškoditi?" (73) "Ne" – odgovoriše – "ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju." (74) "A da li ste razmišljali" – upita on – "da su oni kojima se klanjate (75) vi i kojima su se klanjali davni preci vaši, (76) doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova, (77) koji me je stvorio i na Pravi put uputio, (78) i koji me hrani i poji, (79) i koji me, kad se razbolim, liječi, (80) i koji će mi život oduzeti, i koji će me poslije oživiti, (81) i koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti! (82) Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri (83)