Vidio sam da jedna žena njima vlada i da joj je svega i svačega dato, a ima i prijesto veličanstveni; (23) vidio sam da se i ona i narod njezin Suncu klanjaju, a ne Allahu – šejtan im je prikazao lijepim postupke njihove i od Pravoga puta ih odvratio, te oni ne umiju naći Pravi put (24) pa da se klanjaju Allahu, koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i u Zemlji i koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite. (25) Allah je, nema boga osim Njega, Gospodar svega što postoji!" (26) "Vidjećemo" – reče Sulejman – "da li govoriš istinu ili ne. (27) Odnesi ovo moje pismo pa im ga baci, a onda se od njih malo izmakni i pogledaj šta će jedni drugima reći!" (28) "O velikaši" – reče ona – "meni je dostavljeno jedno poštovanja vrijedno pismo (29) od Sulejmana i glasi: 'U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! (30) Ne pravite se većim od mene i dođite da mi se pokorite!' (31) O velikaši" – reče ona – "savjetujte mi šta trebam u ovom slučaju uraditi, ja bez vas neću ništa odlučiti!" (32) "Mi smo vrlo jaki i hrabri" – rekoše oni – "a ti se pitaš! Pa, gledaj šta ćeš narediti!" (33) "Kad carevi osvoje neki grad" – reče ona – "oni ga razore, a ugledne stanovnike njegove učine poniženim; eto, tako oni rade. (34) Poslaću im jedan dar i vidjeću sa čime će se izaslanici vratiti." (35)