Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli poslanici; (13) kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: "Mi smo vama poslani!" – (14) "Vi ste ljudi kao i mi" – oni odgovoriše – "Milostivi nije objavio ništa, vi neistinu govorite!" (15) "Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani" – rekoše oni – (16) "i dužni smo samo da jasno obznanimo." (17) Oni rekoše: "Mi slutimo da nam nesreću donosite; ako se ne okanite, kamenovaćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja od nas." (18) "Uzrok vaše nesreće je s vama!" – rekoše oni. "Zar zato što ste opomenuti? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi." (19) I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek i reče: "O narode moj, slijedi one koji su poslani, (20) slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na Pravom su putu! (21) Zašto da se ne klanjam Onome koji me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti? (22) Zašto da prihvaćam druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti, (23) a ja bih tada bio u pravoj zabludi; (24) ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!" (25) I reći će se: "Uđi u Džennet!" – a on će reći: "Kamo sreće da narod moj zna (26) zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!" (27)