Saad

Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo,

Sād. Tako Mi Kur'ana slavnog, (1) doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju! (2) Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno! (3) Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak, lažov! (4) Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!" (5) I onī ugledni između njih krenuše: "Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovim se, uistinu, nešto veliko hoće! (6) Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž; (7) zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili. (8) Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog? (9) Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – neka se, onda, uz ljestve popnu. (10) Oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena. (11) I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali, (12) i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili; (13) svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili. (14) A i ovi ne čekaju do jedan zvuk Roga koji neće biti potrebno ponoviti, (15) i govore: "Gospodaru naš, požuri, kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!" (16)