"A šta vi hoćete, o izaslanici?" – upita Ibrahim. (31) "Poslani smo narodu grješnom" – rekoše – (32) "da sručimo na njih grumenje od ilovače, (33) svako obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli." (34) I Mi iz njega vjernike izvedosmo – (35) a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo – (36) i u njemu za sve one koji se boje patnje neizdržljive znak ostavismo. (37) I o Musau, kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo, (38) a on, uzdajući se u moć svoju, okrenu glavu i reče: "Čarobnjak je ili lud!" (39) I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio. (40) I o Adu, kada na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra – (41) pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio. (42) I o Semudu, kad mu bî rečeno: "Uživajte još neko vrijeme!" (43) I oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove, (44) i ne mogaše se ni dići ni od kazne odbraniti. (45) I o Nuhovu narodu, davno prije; to, zaista, bijaše narod neposlušni! (46) Mi smo nebo moći Svojom sazdali, a Mi, uistinu, još neizmjerno mnogo možemo, (47) i Zemlju smo prostrli – tako je divan Onaj koji je prostro! – (48) i od svega po par stvaramo da biste vi razmislili! (49) "Zato požurite Allahu, ja sam vam od Njega da vas javno upozorim; (50) ne prihvaćajte drugog boga osim Allaha, ja sam vam od Njega da vas jasno opomenem!" (51)