I Ja se kunem Gospodarom istōkā i zāpadā da ih možemo (40) boljim od njih zamijeniti i niko Nas u tome ne može spriječiti. (41) Zato ih ostavi neka se napričaju i nazabavljaju dok Dan kojim im se prijeti ne dočekaju, (42) Dan u kome će žurno kao da kumirima hrle iz grobova izići, (43) oborenih pogleda i poniženjem ophrvani. To će biti onaj Dan kojim im se stalno prijeti! (44)

Nooh

Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo,

Mi smo poslali Nuha narodu njegovu: "Opominji narod svoj prije nego što ga stigne patnja nesnosna!" (1) "O narode moj" – govorio je on – "ja vas otvoreno opominjem: (2) Allahu se klanjajte i Njega se bojte i meni poslušni budite, (3) On će vam grijehe vaše oprostiti i u životu vas do određenog časa ostaviti, a kada Allahov određeni čas dođe zaista se neće, neka znate, odgoditi." (4) On reče: "Gospodaru moj, ja sam narod svoj i noću i danju, doista, pozivao, (5) ali ga je pozivanje moje još više udaljilo. (6) I kad god sam ih pozivao da im oprostiš, prste su svoje u uši stavljali i haljinama svojim se pokrivali – bili su uporni i pretjerano oholi. (7) Zatim, ja sam ih otvoreno pozivao, (8) a onda sam im javno objavljivao i u povjerenju im šaputao, (9) i govorio: 'Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta; (10)